ЦИК поништио одлуку СО Братунац о избору чланова ОИК

На прошлом засједању СО Братунац, једна од донесених одлука је била разрјешење Мирзе Ибрахимовића и Иване Милановић са дужности чланова Општинске изборне комисије због истека мандата (21.12.2024). Дакле, ријеч је о одлуци техничке природе. Спроведен је и јавни конкурс за избор нова два члана ОИК-а. Резултат и ранг листа кандидата према оствареним бодовима је сљедећа:

1. Мирза Ибрахимовић
2. Ивана Милановић
3. Драган Петровић
4. Зорица Шарчевић
5. Муниб Карић
6. Звездана Бојић

На поменутој сједници, без икакве дискусије, сходно ранг листи, одлуком већине, за првог члана именован је Мирза Ибрахимовић. А оно што је након тога услиједило је врло нелогично.

Умјесто да се исти поступак спроведе и за сљедећег кандидата, предсједник Клуба одборника СНСД-а (7 одборника), Марко Мркајић, доставио је Скупштини у писаној форми образложење зашто не гласају за Ивану Милановић.

Затим се приступило гласању за именовање сљедећег кандидата, Драгана Петровића, који, такође, није изгласан и Марко Мркајић је у овом случају дао сљедеће образложење: „Избор трећерангираног кандидата Драгана Петровића би представљао повреду члана 2.14 Изборног закона, који предвиђа да састав изборне комисије обезбјеђује заступљеност полова у складу са Законом о равноправности полова БиХ“.

Након тога се приступило и гласању за именовање Зорице Шарчевић и без икакве дискусије, одлуком већине одборника, она је и именована.

Даља процедура је била да ЦИК потврди именовање, како би именовани могли ступити на дужност. Међутим, ЦИК је у четвртак, 8. маја, прихватио именовање Мирзе Ибрахимовића, а одбио именовање четврто-рангиране Зорице Шарчевић, те наложио СО Братунац да у року од најкасније 30 дана спроведе именовање у складу за законом.

Дио образложења због чега се одступило од ранг листе, у име клуба одборника СНСД-а:

„ИИИ Чињенични разлози за неименовање прворангираног кандидата

Деполитизација изборне администрације је кључни принцип модерних демократских система, а избор кандидата који имају јасну политичку повезаност може представљати озбиљан ризик по непристрасност изборног процеса.

1. Ивана Милановић је обављала функцију предсједника ОИК-а претходних седам година, током којих су евидентиране пријаве о кршењу Изборног закона БиХ, укључујући индиције о манипулацијама са гласачким материјалом и евидентирање гласова преминулих особа путем поште.
2. Током обављања мандата показала је недовољан степен непристрасности и транспарентности, што је нарушило повјерење јавности у рад ОИК-а.
3. На усменом тестирању Ивана Милановић остварила је знатно лошије резултате од других кандидата, што додатно доводи у питање њену стручност и способност за обављање наведене функције.
4. У претходних седам година (непуна два мандата ) обављала је функцију секретара Скупштине општине Братунац, на коју је именована као приједлог политичке партије ДНС, што додатно указује на њену политичку повезаност.“

Овдје одмах треба скренути пажњу на то да су чињенице несумњиве и доказане ствари, а Марко Мркајић у 1. и 4. тачки говори о индицијама, иако је другачије речено у самом (под)наслову. Тачка 2. је без икаквог утемељења и конкретног навођења резултата неког релевантног истраживања, већ паушална ауторова оцјена. А тачка 3. није вриједна било каквог коментара.

„ИВ. Недостаци постојећег система бодовања

1. Упутство Централне изборне комисије БиХ („Службени гласникБиХ“ број 31/24) фаворизује досадашње чланове ОИК-а и омогућава стицање додатних бодова искључиво њима, што доводи до дискриминације осталих кандидата са једнако вриједним и релевантним искуством.
2. Овакав приступ бодовању ограничава могућност фер конкуренције и не одражава стварне компетенције кандидата, што је противно принципима правичности и једнакости гарантованим Уставом БиХ и међународним актима.“

Господину Марку Мркајићу смета један сегмент дискриминационе природе закона, то што особе које су раније биле чланови ОИК-а имају већи број бодова због искуства које иде са тим, те остаје нејасно како му не смета да дискриминише кандидата Драгана Петровића, већ то правда једном другом дискриминаторном одредбом закона. Можда је Драган Петровић тај „са једнако вриједним и релевантним искуством“, али није женско, па је у реду дискриминисати га и изабрати гђу Шарчевић.

Зашто оно што важи за Зорицу Шарчевић, не важи и за Муниба Карића?
Да ли постоје индиције да је Мирза Ибрахимовић повезан са неком политичком партијом, коју је фаворизовао у односу на неке друге током претходних 7 година?
Да ли постоје индиције да је та партија у коалицији са СНСД-ом?

Именовање госпође Зорице Шарчевић, која током протеклих локалних избора 2024. није могла бити предсједник БО, због новодонесене законске одредбе – да чланови политичких партија не могу заузимати висока мјеста у техничком процесу спровођења избора – па је зато могла бити само чланом БО 104Б015 – Аутобуска станица…

Да ли је то „деполитизација изборне администрације (која) је кључни принцип модерних демократских система“ о којој одборник СНСД-а прича?
Или је са својим одборничким клубом и другим одборницима који су за овакве ствари гласали, нашу локалну заједницу, ипак, покушао да поведе у дугогодишњи „озбиљан ризик по непристрасност изборног процеса“?
Или је управо ово све оно против чега се одборници СНСД-а наводно залажу и против чега се боре, што су овим покушали да направе, па је ЦИК ипак спријечио?

Можда и највећа занимљивост је, што је на иницијативу локалног СНСД-а, наша Скупштина упутила Суду БиХ на разматрање овог, само једног, дискриминаторног дијела закона. Истом оном суду против којег је СНСД коалиција 2 пута покретала референдум, и који је прије 2 мјесеца Милорада Додика осудио на годину дана затвора и још 6 година забране вршења дужности предсједника Републике Српске.